Dragoj Milici i dvogodišnjem sinu, sa kojima sam bila danima 24 časa u znak svakog vida podrške nakon što su preživjeli nasilje u porodici, želim svu sreću ovoga svijeta. Biću ti podrška i dalje kao i one noći kada si me pozvala iz hitne plašeći se moćnika. Gospod Bog je uz nas draga Milice! Duško Tomić je uz sve nas! Ne brini, pravda će doći kad tad!

Milica se oglasila na fb portala - na tekst moje reagovanje na saopštenje Okružnog tužilaštva Bijeljina u kojem me optužuju da vršim pritisak na rad Okružnog tužilaštva!

Pa gospođo Olga, kada o Vama ovako priča Milica Blagojević šta tek treba da očekuju oni koji sa Vama nisu u krvnom srodstvu!

Draga Milice, hvala ti na podršci - vidiš i sve znaš - šta drugo očekivati od takve žene - laži, podmetanja, mržnju! Mi ćemo u borbi pravno i u skladu sa zakonskim propisima i poštovati se i voljeti - a to su vrijednosti koje su mnogima strane (znaš već i kome)!

Poštovanje svima,

ČOVEK SNUJE, BOG ODLUČUJE

Vreme je posta (onima koji se izjašnjavaju kao pravoslavni hrišćani), vreme tihovanja, praštanja i ljudskosti, svako će da žanje ono što je posejao. Želim svim ljudima mir u duši i da dočekaju praznike u radosti i toplini svojih domova, svi bez izuzetka. Ljudima svih nacionalnosti, veroispovesti, raznih opredeljenja. Treba svi da se fokusiraju na svoje poslove, živote i obaveze. O ovome će se pričati neko vreme i prestati. I od goreg ima gore. Pametniji popušta. Čak i oni koji misle da su posebni i iznad drugih, videće koliko su mali. Sve dođe na naplatu. Naći će se nova tema za abrove. Najvažnije je da smo dete i ja sada na sigurnom i dobro, hvala Bogu, i što dalje od toksičnih ljudi, nemilih događaja i trauma. Sve će jednom proći, osim čiste savesti i toga da se mirno može noću zaspati i ustati. ODGOVOR JE DA NE ČUVAJU ONE KOJE TREBA DA ČUVAJU. Malo dete od 2 godine (NJIHOVA KRV) je bilo nezaštićeno, istraumirano, uplakano, gladno dok su sedeli skrštenih ruku i gledali sebe. Samo sa majkom (koja je to dete, njihovog naslednika, rodila) koju konstantno vređaju, ponižavaju i misle da mogu sve samo da me sklone jer kako kažu "brukam" ih jer iznosim činjenice, jer sam bila daleko od svog rodnog doma, roditelja, ljudi koji me vole, a oni su tu dugi niz godina i takozvani starosedeoci Semberije, RS-e i BiH-e. Sigurni su da je njihov čopor toliko jak i da su pravedni i pošteni. Pokazali su koliko su jaki. Uverili smo se i mnogo smo se svi sad uplašili. Ne znamo šta ćemo. Lako je ustati na ženu od 26 godina u drugoj državi, sa svim vezama i na "svom terenu". Neka misle da će se neko od njih ustezati i njihovih ućutkivanja, arogancije, zastrašivanja, kletvi, pretnji i onoga što im ide u korist. Javno se oglašavam u svoje lično ime - ne kao njihova snajka, žena, rod u bilo kom svojstvu njihovom nekom ili kao pristrasna, kao žrtva nečijih ambicija, već kao ličnost koja ima svoj mozak i svoj stav. Mlada sam, život je preda mnom, ako Bog da. Kao neko kome ne trebaju njihovi stanovi, JIL klubovi, saradnje, novac, pokloni, ugled jer sve je to prašina. Sve sam videla, čula, posvedočila, i to mi je dovoljno. NE TREBA MI NIŠTA OD NJIH. Kao diplomirana profesorica violine koje sam zvanje stekla u Beču, kojoj su pokušavali na sve moguće načine (ali nisu uspeli) da zatvore usta i kao žena koju ne može niko da "kupi" jer imam svoju vrednost koja nema cenu i nisam ničiji "rob". Čovek se u sobi punoj dima uguši. Meni to ne treba. Kako neko zrači tako i privlači. Znaju da ljude drže 24 sata u 2 smene za svoje potrebe, za minimalnu dnevnicu, da pred narodom izgledaju moćno i bitno, da glume finoću i poštenje a u 4 zida da zavode diktaturu. Mirni, nasmejani, dobri, složni na ulici, sa odličnom veštinom i talentom za glumu. OD SEBE SE NE MOŽE POBEĆI. Od tih poštenih, mi nepošteni ne možemo doći na red. Svako bira kojim putem ide i da li svoju "moć" koristi na dobro ili na zlo. Skoro 4 dana nisu znali gde je, niti su pokušali da angažuju "SVOJE LJUDE" da se dođe do deteta, a mogli su (koje je i njihov sin, unuk, bratanac, rod) i da se potrude da svoju funkciju iskoriste malo i za dobrobit a ne samo da se dokazuje SILA i stavlja sve pod tepih i gleda lični interes i da se za sve krivim ja, jer to je najlakše, dok sede u svojim stanovima, dok su na radnim mestima i beže od realnosti. Teško je preuzeti odgovornost. Da gaje mržnju u srcu, da po Bn, RS-u, BiH, svima redom govore o meni ono što im ide u prilog i da fotografije deteta postavljaju na svim društvenim mrežama (što im se ne brani) od tolike ljubavi i brige. Prosto sam se raznežila. Predstava za publiku. Baš lepo. Gledaćemo danima Holivud i rotacije po gradu koje je trebalo da uključuju na vreme kad se autom sletelo u kanal, kad su se zloupotrebljavale psihoakt. supstance, pravili problemi na ulici, u apotekama, u saobraćaju što je zabeleženo u zdravstvenim kartonima od 2014. godine i ranije na računarima, u klinikama, zdrv. ustanovama i pred nadležnim organima. Kad je neko zbog njih lio suze i jedva izneo trudnoću. Jer kad treba da se zataškaju njihove "mućke", njihove "brljotine" onda se sve reši za tren i nikom ništa. I neka me tuže sad za ovaj komentar i nek navedu da je "KLEVETA" jer su iz vokabulara čuli za tu reč pa je upotrebljavaju i kad nema osnova i znaju druge da gone, a sebe da štite. Neću nikoga imenovati, sami će se prepoznati u tekstu. Da treba da idu na njivu i kopaju da zarade za hleb, drugačije bi bilo. Ne bi imali vremena da kuju planove i zavere. Žive za ljude i da sebe opravdaju. Čuvaju svoje fotelje i svoja leđa. "Priča o dedi i repi". Milione da mi daju, a da mi je dete ugroženo ili unuk jednog dana, ne daj Bože, ostavila bih i posao i sve na svetu, sama bih se povukla (ko što se sad povlačim od takvih samouverenih i "svemogućih") samo da oni budu dobro. Nije obrazovan onaj koji ima obrazovanje, titulu i zvanje nego onaj koji ima OBRAZ i ljudskost. Neka idu okolo i pričaju svoju verziju priče, pa ko nasedne- naseo je. Njima pitanja ne treba da postavlja niko, pa ni ja sama koja se sad oglašavam javno i koja imam sva prava da pitam mnogo više od svih ljudi zajedno, bez uvrede. Neka Bogu daju odgovore, drugima ne moraju. Njima ne treba ni da se sudi, sami su sebe osudili svojim ponašanjem, delima i postupcima. Ja im opraštam od srca, kao i moja porodica koja je proživela agoniju sa svih strana duži vremenski period. Svi koji imaju ćerku/e znaju kako bi se osećali da su na mom mestu, ali ima neko ko brine o svemu- Bog, od koga se neće sakriti i pred kim će stati jednog dana i oni kao i svi mi ali ne kao tužioci, inspektori, političari, funkcioneri, nego kao LJUDI ILI NELJUDI. A taj SUD i PRESUDA će biti JEDINA MERODAVNA!
 

Neka su živi i zdravi i neka likuju. Lako je pred svetom našminkati se, obući skupa odela, vozikati se službenim autima!